·
·
Komentara: 1
DAR PRIRODE
Na Fruškoj gori raste NAJSKUPLJI ZAČIN NA SVETU, a istu biljku koriste i za podmlađivanje
Vraća vitalnost i obnavlja mentalne sposobnosti
Šafran (Crocus sativus) izaziva toliko neobuzdan smeh da, kažu, može od njega u većim količinama, sasvim da se poludi. Na svu sreću, za većinu smrtnika nema bojazni. Teško da mogu da nabave i kašičicu, a kamoli “veću količinu”, jer za samo 30 grama treba oko 4.000 prašnika ove prekrasne biljke.
Pročitajte još: Tri nedelje, dva puta dnevno, idite do pčelinjaka i udišite vazduh 20 minuta - postoji dobar razlog za to
Foto: Depozit
Ime mu potiče od arapske reči faran - “budi žut”. I zaista, on boji hranu u žuto, dajući joj specifičan ukus.
Oduvek i svuda šafran je carska biljka i začin.
Pročitajte još: Ako odlazite na posao pre 10 ujutru, može biti velikih posledica: Evo šta kažu stručnjaci
Istorija
Naziva se i kolhikum jer se veruje i da potiče iz Kolhide, mesta gde je živela čarobnica Medeja. Kažu da je ona osnažila i podmladila Jasonovog oca Esona pomoću napitka od magičnih trava. Bila je zaljubljena u Jasona i spremna da sve učini za njega. Čak i da ubije vlastitu decu da bi ga vratila pošto se on zaljubio u mlađu. Medejin sindrom poznat je i danas i odnosi se na ženu koja je zanemarila dužnost majke i pažnju posvetila muškarcu. Na mestu gde je kanulo nekoliko kapi čudotvornog napitka Medejinog - procvetao je šafran.
Najskuplji začin na svetu
U srednjem veku freskopisci su ga koristili za oslikavanje prizora iz Biblije kao zamenu za zlato.
Pročitajte još: Upozorenje! Svi radimo ISTU STVAR da sprečimo glavobolju, a ne znamo da zbog toga bol postaje JAČA
Šafran je vrsta krokusa koji se koristio za lečenje raznih bolesti i oduvek je slovio za čudotvorca. Smatra se da vraća vitalnost i zdravlje, da podmlađuje i obnavlja mentalne sposobnosti.
Pročitajte još: Jeste li čuli za krkovinu? Raste pored reke i može čoveku zauvek da reguliše PROBAVU
Šumski šafran otkriven ja i na našim prostorima, tačnije na Fruškoj gori. U ovom Nacionalnom parku kažu da populacija ove biljke, koja je u Srbiji prisutna sa čak 20 vrsta, broji nekoliko hiljada jedinki.
Iako je Fruška gora botanički dobro istražena, do ovog otkrića smatralo se da na njoj šafrani ne rastu. Na mestima gde niču uvek su u velikom broju, a boja cveta im je različita, u zavisnosti od vrste: ljubičasta, bela, žuta, šarena. Zanimljivo je da od svih vrsta šafrana samo se tri vrste gaje kao ukrasni, a u svetu su ove biljke najpoznatije po začinu koji se pravi od prašnika i slovi za - pravo blago.
