·
·
Коментара: 0
ПОРЕМЕЋАЈ
Да ли сте ХОРДЕР? Болест савременог доба, а најчешће се јавља код жена - ово су СИМПТОМИ
Постоје људи који се нерадо одричу баш сваке ствари. Ништа не желе да баце, већ попут хрчака претрпавају место становања, гушећи се у оскудици животног простора Диогеновом синдрому или “синдрому натрпане куће”
И не само да систематично остављају сопствене ствари, већ из контејнера доносе и туђе бачено. Мада често свесни да то што раде није у реду, нису у стању ништа да промене. У том простору повлаче се у свој свет и не желе да им било ко дође у посету.
Прочитајте још: Како да натерате децу да склањају за собом? Уз помоћ ОВИХ ТРИКОВА решићете се нереда, а соба ће бити ПРЕУРЕЂЕНА
Шта се дешава у свести људи који имају неконтролисану потребу да гомилају ствари, и ко то најчешће ради, објашњава дипломирани психолог Владимир Ћурчић, водитељ случаја из Центра за социјални рад у Сенти:
- Присуство надмоћне жеље за прикупљањем наизглед насумичних предмета, према којима се потом развија емоционална везаност, један је од најнесхваћенијих менталних поремећаја - каже Ђурчић.
Овај синдром је први описао Диоген.
Опсесивно чишће
И ритуали опсесивног чишћења су поремећај. Такве особе стално осећају ризик од заразе, па прекомерно перу руке, намештај или личне предмете.
Реч је о Диогеновом синдрому или “синдрому натрпане куће”, који је први описао управо грчки филозоф Диоген.
Синдром карактерише крајњи степен самозанемаривања, живот у нехигијенским условима, социјално повлачење, апатија, компулсивно нагомилавање смећа или необичних предмета, који су понекад методички сортирани. Због амбијента у којем обитавају не стиде се, осим ако неко случајно открије такво складиште. Данас се овакве особе све чешће називају хордерима, појмом који је настао из енглеске речи hoarding, која дословно значи “гомилање”.
Неуредан стан је први корак Фото: Депозитфото
Гомилају ли хордери баш све?
- Они су страствени “чувари” сваке ситнице која им се свиђа или би једном “могла добро доћи”. Хордери врло брзо напуне кућу сувишним и непотребним предметима. У стану сакупљају било шта, мада најчешће папир, због чега су новине на врху лествице пожељних предмета.
Да ли има решења?
Особе са овим синдромом немају поверења у лекаре и не траже помоћ, сумњичави су према променама и врло је вероватно да су преживели тежак губитак. У терапији нема много избора. Или да се укључе у групе за психотерапију или да им се пружи помоћ у поспремању. Једна од могућности је да се суоче са проблемом и “натерају” да учествују у поспремању. Међутим, таква акција не гарантује излечење, јер догађа да “сакупљач” опет сакупља.
Ко је највише склон оваквој врсти сакупљања?
- Особе са оваквим опсесивно-компулсивним поремећајем припадају свим старосним групама, а чешће је присутно код жена. Ипак, обично се јавља код старијих и неретко је праћено појавом прогресивне деменције или у комбинацији са другим менталним стањима, као што је шизофренија.
Болест је обично праћена деменцијом или шизофренијом.
Диогенов синдром се јавља и код високо интелигентних особа са успешном каријером. У таквој ситуацији то је резултат физичког колапса и менталног слома.
Колико је Диогенов синдром раширен у популацији?
- Истраживачи се “синдромом натрпане куће” баве тек деценију и по. Сходно томе, још нема неких детаљнијих студија о његовој раширености. Рецимо, према проценама аустријских стручњака, око 0,4 одсто укупне популације чува непотребне ствари. Међутим, сумња се да је број непријављених много већи јер се ти људи изолују и губе сваки друштвени контакт.
Прочитајте још: ЗАУСТАВИТЕ АЛЕРГИЈЕ: Примените неке од САВЕТА и ублажите последица бујања биљака
Ови људи се налазе се у сопственом зачараном кругу у који нико не може да допре, па нико и нема увид шта се тачно са њима дешава. Обично их одају непријатни мириси из стана на које реагују прве комшије. Међутим, када се то и догоди, комшије не помисле да је реч о болесној, већ особи која не брине за хигијену, па се сходно томе и понашају уколико одлуче да је пријаве.
