·
·
Komentara: 0
POREMEĆAJ
Da li ste HORDER? Bolest savremenog doba, a najčešće se javlja kod žena - ovo su SIMPTOMI
Postoje ljudi koji se nerado odriču baš svake stvari. Ništa ne žele da bace, već poput hrčaka pretrpavaju mesto stanovanja, gušeći se u oskudici životnog prostora Diogenovom sindromu ili “sindromu natrpane kuće”
I ne samo da sistematično ostavljaju sopstvene stvari, već iz kontejnera donose i tuđe bačeno. Mada često svesni da to što rade nije u redu, nisu u stanju ništa da promene. U tom prostoru povlače se u svoj svet i ne žele da im bilo ko dođe u posetu.
Pročitajte još: Kako da naterate decu da sklanjaju za sobom? Uz pomoć OVIH TRIKOVA rešićete se nereda, a soba će biti PREUREĐENA
Šta se dešava u svesti ljudi koji imaju nekontrolisanu potrebu da gomilaju stvari, i ko to najčešće radi, objašnjava diplomirani psiholog Vladimir Ćurčić, voditelj slučaja iz Centra za socijalni rad u Senti:
- Prisustvo nadmoćne želje za prikupljanjem naizgled nasumičnih predmeta, prema kojima se potom razvija emocionalna vezanost, jedan je od najneshvaćenijih mentalnih poremećaja - kaže Đurčić.
Ovaj sindrom je prvi opisao Diogen.
Opsesivno čišće
I rituali opsesivnog čišćenja su poremećaj. Takve osobe stalno osećaju rizik od zaraze, pa prekomerno peru ruke, nameštaj ili lične predmete.
Reč je o Diogenovom sindromu ili “sindromu natrpane kuće”, koji je prvi opisao upravo grčki filozof Diogen.
Sindrom karakteriše krajnji stepen samozanemarivanja, život u nehigijenskim uslovima, socijalno povlačenje, apatija, kompulsivno nagomilavanje smeća ili neobičnih predmeta, koji su ponekad metodički sortirani. Zbog ambijenta u kojem obitavaju ne stide se, osim ako neko slučajno otkrije takvo skladište. Danas se ovakve osobe sve češće nazivaju horderima, pojmom koji je nastao iz engleske reči hoarding, koja doslovno znači “gomilanje”.
Neuredan stan je prvi korak Foto: Depozitfoto
Gomilaju li horderi baš sve?
- Oni su strastveni “čuvari” svake sitnice koja im se sviđa ili bi jednom “mogla dobro doći”. Horderi vrlo brzo napune kuću suvišnim i nepotrebnim predmetima. U stanu sakupljaju bilo šta, mada najčešće papir, zbog čega su novine na vrhu lestvice poželjnih predmeta.
Da li ima rešenja?
Osobe sa ovim sindromom nemaju poverenja u lekare i ne traže pomoć, sumnjičavi su prema promenama i vrlo je verovatno da su preživeli težak gubitak. U terapiji nema mnogo izbora. Ili da se uključe u grupe za psihoterapiju ili da im se pruži pomoć u pospremanju. Jedna od mogućnosti je da se suoče sa problemom i “nateraju” da učestvuju u pospremanju. Međutim, takva akcija ne garantuje izlečenje, jer događa da “sakupljač” opet sakuplja.
Ko je najviše sklon ovakvoj vrsti sakupljanja?
- Osobe sa ovakvim opsesivno-kompulsivnim poremećajem pripadaju svim starosnim grupama, a češće je prisutno kod žena. Ipak, obično se javlja kod starijih i neretko je praćeno pojavom progresivne demencije ili u kombinaciji sa drugim mentalnim stanjima, kao što je šizofrenija.
Bolest je obično praćena demencijom ili šizofrenijom.
Diogenov sindrom se javlja i kod visoko inteligentnih osoba sa uspešnom karijerom. U takvoj situaciji to je rezultat fizičkog kolapsa i mentalnog sloma.
Koliko je Diogenov sindrom raširen u populaciji?
- Istraživači se “sindromom natrpane kuće” bave tek deceniju i po. Shodno tome, još nema nekih detaljnijih studija o njegovoj raširenosti. Recimo, prema procenama austrijskih stručnjaka, oko 0,4 odsto ukupne populacije čuva nepotrebne stvari. Međutim, sumnja se da je broj neprijavljenih mnogo veći jer se ti ljudi izoluju i gube svaki društveni kontakt.
Pročitajte još: ZAUSTAVITE ALERGIJE: Primenite neke od SAVETA i ublažite posledica bujanja biljaka
Ovi ljudi se nalaze se u sopstvenom začaranom krugu u koji niko ne može da dopre, pa niko i nema uvid šta se tačno sa njima dešava. Obično ih odaju neprijatni mirisi iz stana na koje reaguju prve komšije. Međutim, kada se to i dogodi, komšije ne pomisle da je reč o bolesnoj, već osobi koja ne brine za higijenu, pa se shodno tome i ponašaju ukoliko odluče da je prijave.
