Да ли је прва кафана отворена у БЕОГРАДУ или ју је Србин Ђура отворио у БЕЧУ? Дајемо вам ОДГОВОР

Да ли је прву кафану у Бечу 1683. године отворио "наше горе лист" Фрањо Ђура Колчић родом из Сомбора, или Јиржи Францишек Кулчицки, родом из града Самобора у тадашњој Галицији (Пољској) данашњем Самбиру у Украјини, мање је важно од чињенице да су у "Царствујушћој Виени" тек после повлачења Турске војске испод зидина овог града сазнали за кафу која је у "небројеним џаковима" остала иза завојевача. 

Кафана, прва у Бечу звала се "Зрно зеленог пасуља". Иако се тврди да је прва кафана отворена у Београду 1.422 године на Дорћолу и да се ту "пила кафа и пушиле наргиле", то по свему судећи није тачно као ни податак да је прва кафана у Цариграду отворена две године раније. Пре ће бити да су то биле неке махане јер је кафа стигла у Европу 1.555 када се појавила на двору у Цариграду. Кажу донела су је двојица Сиријаца. Објекат у коме се припремала кафа назван је, логично Кафана (У Србији се кафана одомаћила после повратка Турака у Београд тек после 1783.) .Султан је чак једном донео и ферман којим је забранио употребу кафе јер су "великодостојници превише кафенисали и занемаривали државничке дужности".

Прочитајте још:Никада нећете погодити ШТА ЈЕДУ КОСМОНАУТИ: Иако им свемир мирише на РОШТИЉ, није НИ БЛИЗУ тога

После Цариграда вешти трговци прокријумчарили су је у Млетке, кажу заједно са дуваном што објашњава много тога. У Венецији је већ 1.760 постојало више од 200 кафана. Рашириле су се по целој Италији толико да су поједини црквенодостојници сматрали да је треба забранити због тога што долази из муслиманских земаља.

На потезу је био Папа Климент седми који је, као што је и ред, хтео лично да провери "о каквом се шејтану ради". Папа Климент седми је иначе онај Папа који није хтео да енглеском краљу Едварду Хенрију осмом поништи брак са Каталином од Арагона што је довело до одвајања енглеске цркве од Рима.

Непопустљиви Папа је ипак, кажу, био толико одушевљен кафом да је одбацио предлоге о забрани кафе...

Ко зна, можда Енглези мисле да је био под утицајем овог напитка па је рекао историјско не њиховом суверену који је волео да се често жени, па зато више преферирају чај. Житељи Острва су се правили Енглези више од 100 година после смрти Папе Климента седмог, па су прву кафану отворили 1650. године. И то у Оксфорду што је доказ да кафа помаже код спремања испита. За 25 година су затим Енглези отворили више од 3.000 кафана.

Отворили би и више али су били заузети стварањем Империје коју су наравно, ширили на све стране света истовремено ширећи и плантаже кафе. У томе су имали свесрдну помоћ Холанђана, Француза, Шпанаца...

Прочитајте још:Скину одећу са себе, па се међусобно ШИБАЈУ КОПРИВАМА: Постоји РАЗЛОГ зашто се води БИТКА

Француски краљ Луј четрнаести је волео толико да пије кафу да је решио да је гаји у Француској. Набавио је и саднице од неких лутајућих холандских трговаца али је некако схватио да је клима у земљи Гала ипак боља за узгој вина него кафе. Није се поколебао па је заслужан за прве стакленике подигнуте у Француској. Ипак количине су биле мале за великог краља ињош већу дворску камарилу па је Француска послала морнарицу да посади неколико биљака кафе на Мартинику. После Кариба на којима је убрзо било 15 милиона грмова кафе, некако је пребачена и у Латинску Америку.

Шта би Бразил био без кафе (и фудбала)? После Јужне Америке, почетком 19. века подигнуте су и прве плантаже кафе у Африци у Танзанији и Кенији, а затим Анголи и Мадагаскару.
И сад се враћамо на почетак приче о кафи коју смо прескочили јер се и кафа "вратила" тамо одакле је и пошла у поход - Африку.

Наиме, легенда каже да је један етиопски пастир приметио да се његове козе понашају чудно јер су јеле неку биљку и да "никако не спавају". испричао је ово неким свештеницима који су, зарад молитви и дугих ноћних бдења, испробали "чудну биљку". Било је то негде у осмом веку да би век касније са афричке висоравни кафа стигла до Арапског полуострва. Кажу да и реч кафа потиче од арапске речи " гхахwех" што значи вино јер су Арапи справљали кафу тако што су је ферментирали.

Процветала је и трговина кафом а најчувенији град у коме се трговало "овим бобицама" био је Мока у Јемену. Арапи су чували "тајну кафе" али су је у 16. веку украли неки путници намерници из Индије и пренели је и у то подручје. 

Можете ли да замислите јутро без овог напитка?