Стриж је за кратко време постао популаран, да би убрзо мистично нестао: Онда се појавио у Италији под новим именом (ФОТО)
Мало је пиштоља на светској сцени који су успели да побуде велико интересовање тржишта као што је то пошло за руком моделу Страјк Уан
У току 2012. године Стриж је био интензивно тестиран у руској војсци и полицији. Јер су Руси хтели да га уврсте у службено наоружање и замене застарели пиштољ Макаров.
Стручна јавност очекивала је много од пиштоља Стриж. Посебно су га с великим нестрпљењем, да се појави на ИПСЦ надметањима, желели стрелци у практичном стрељаштву. Димитриј Стрешински, власник и оснивач компаније "Арсенал фајерармс" која је производила Стриж, 2014. године напустио је Русију и заједно са својим бизнис партнером, Николом Бандинијем, у Италији почео производњу истог пиштоља, али под називом Страјк Уан.
Особеност - систем брављења
Страјк Уан се убраја у групу полимерских пиштоља, стрике-фире акције (брза ватра). Од других модела из ове групе издваја га систем брављења цеви. Ради се о систему који се састоји од једног падајућег блока Y облика, смештеног око задњег дела цеви и који улази у навлаку. Овај Y блок има задатак да одбрави склоп цев-навлака код опаљења и тако омогући да навлака оде даље уназад.
Приликом опаљења навлака и цев крећу заједно уназад (спојени преко Y блока). После неколико милиметара Y блок се спушта надоле и тако ослобађа навлаку, која наставља кретање ка назад, док Y блок и цев остају заједно. Овакав систем брављења омогућава цеви да се праволинијски креће уназад и на тај начин доприноси већој прецизности оружја, нижој оси цеви и мањем одскочном углу.
Прочитајте још: Да ли је израелски "Масада" претекао аустријски "Глок"? Ново оружје против 40 година старог пиштоља
Компанија "Арсенал фајерармс" је патентирала овај систем брављења под називом АФ-спид лок. Заправо оно представља модернизацију Бергманн система, који је још почетком 20. века конструисао легендарни Шмајсер.
Ниска оса цеви
Дуго је Страјк Уан важио за пиштољ са најнижом осом цеви - само 12 мм. Ради поређења, Каркал Ф има осу цеви 18 мм, а Глок 17 до 20 мм. У питању је дистанца између осе цеви и највише тачке на рукохвату, односно тачке до које долази корен палца шаке која држи оружје.
По димензијама приближан је Глоку 34/35. Дугачка цев (127 мм) захтева и дугу навлаку, тако да је приметна увећана тежина навлаке. На Глоку је овај проблем решен тако што је навлака исечена у предњем делу, како би смањили тежину, побољшали баланс и убрзали циклус пражњења и пуњења. Код Страјк Уон навлака је остала пуна целом дужином тако да је дугачка, широка и тешка навлака умањила предности ниске осе цеви приликом пуцања. Код новог модела Архон Б, смањена је маса навлаке, како би се оружје лакше контролисало приликом паљбе.
Лако окидање
Рукохват је веома удобан и високо постављен. Окидање је толико лако да тражи одређено привикавање. Првих неколико метака могу и те како да изненаде стрелца. За разлику од система окидања код Глока (приликом повлачења обарача падајући блок иде уназад, натеже опругу ударне игле још неколико милиметара пре опаљења), код руско-италијанског пиштоља ударна игла се ослобађа померањем полуге на страну, тако да је потребна мала сила да се ослободи ударна игла.
Задњи нишан је саставни део задње плочице навлаке, тако да га је немогуће је померати. Због тога је упуцавање оружја могуће само уз помоћ предњег нишана. На моделу Страјк Уан Спид олакшана је навлака где год је то било могуће и на њу је постављен подесиви задњи нишан.