·
·
Коментара: 0
БИОГРАФИЈА
Није испунио жељу мајке, али јој је зато посветио ПЕСМУ, а оно што је рекао доктору се и данас ПРЕПРИЧАВА
Велики боем и певач народне музике Добривоје Топаловић преминуо је данас после тешке болести.
Певањем је почео да се бави у једном културно-уметничком друштву у Чачку, а прву плочу, названу "Кад би знала колико те желим" снимио је 1968. године.
Током своје вишедеценијске каријере снимио је двадесет шест сингл-плоча и шеснаест студијских албума. Његове најпознатије песме су: Црно вино, Проговори, слико, Кад бих мог'о и умро бих за те, Еј, да ми је, Теби се не жури, Ја сам рођен у Србији, брале, Окрени главу, Милице, На мраморној стени...
Рођен је у селу Прељина код Чачка, 1944. године на верски празник Мала Госпојина. У Чачку је завршио техничку школу, а потом је у Београду две године студирао вишу техничку школу. Певањем је почео да се бави у једном културно-уметничком друштву у Чачку и учествовао је на сеоским такмичењима певача аматера.
Анегдота
Мирослав Илић се затим присетио једног малог детаља, анегдоте када је Топаловић причао да је једном приликом отишао код лекара.- Био је једном приликом код лекара и доктор му је тада рекао да мора да бира између певања и цигарета. Он је рекао тада "мораћу да престанем певам" - испричао је певач за Блиц.
Велика жеља његове мајке је била да јој син буде инжењер. Касније је Добривоје песму Добрице Ерића "Гајила ме мајка крај фењера, неговала са сузом у лицу, желела је сина инжењера, а добила луталицу..." посветио мајци.
У то време, у оближњем селу Мрчајевци живео је композитор Драган Алексић, који је након што је у једној кафани чуо како Добривоје пева, са њим започео сарадњу. Прву синг-плочу "Кад би знала колико те желим", са песмама које му је написао Драган Алексић, снимио је 1968. године за Дискос. Алексић му је компоновао и наредне три плоче, али већег успеха није било. Међутим, 1970. године учествује на фестивалу Илиџа и осваја прву награду публике. У периоду од 1968. до 1981. године снимио је двадесет шест сингл-плоча и један ЛП 1974. године.
Прекретница у његовој каријери била је песма Обрена Пјевовића "Еј, да ми је", коју је снимио 1981. године са којом је наступио на Хит паради исте године. У исто време започео је сарадњу са композитором Драганом Александрићем, који му је у сарадњи са текстописцем Радмилом Тодоровић написао неке од његових најлепших песама: "Кад бих мог'о и умро бих за те" и "Волим те, једино моје" (1982), "Проговори, слико" и "Хвала ти што постојиш" (1985).
Године 1986. снимио је албум на ком се налазе песме "Црно вино", "Трећа јесен зајесенила" и "Ја сам рођен у Србији, брале", а након тога снимио је песме: "Иди, мала, иди" (1987), "Окрени главу, Милице" (1989), "Теби се не жури" (1991), "Кајеш ли се још" (1995), "Имали смо башчу шљива" (2002), "Месечина над Моравом" (2006). Био је и један од домаћина Ктитор фолк лиге 1993. године.
Снимио је и неколико трајних снимака за Радио Београд. Добитник је Естрадне награде Србије (1983), Награде за животно делу на фестивалу "Моравски бисери" (2014), Плакете "Златна лира" за изузетна вокална остварења (2015), Награде за животно дело од стране Савеза естрадно-музичких уметника Србије (2017), као и награда на многим музичким фестивалима.
Умро је после дуге и тешке болести.
