Посрамљено кренули пут излаза: Ивица и Мартина су отишли да се венчају, а кад су стигли код матичарке ОСТАЛИ СУ У ЧУДУ!

Кад их је матичарка питала где је остатак сватова, Мартина Чабрајец и Ивица Боровић из Хрватске погледали су је у чуду. Па управо су добили по носу од обезбеђења на улазу.
Млада жена у свеже испегланој одори и изгланцаним ципелама ауторитативно је послала остатак сведока да причекају испред. Успут им је одржала буквицу о правилима понашања. Посрамљено су кренули пут излаза.

Једва су мајке крочиле ногама на од сунца ужарени бетон, кад их је задихани кум позвао натраг у дворану, њих две и осморо осталих гостију. Тако су се Ивица и, након што се потписала у Књигу венчаних, Мартина Боровић венчали са свима које су и желели уза се.  

Прочитајте још: Кад су кренуле НЕСВЕСТИЦЕ Државна агенција му је рекла да их више не зове - зато се преселио у ШУМУ

- Да ћемо се венчати, одлучили смо на Бадње вече. Нисмо ни планирали веће венчање, већ смо желели да имамо пролећну свадбу у природи, уз домаћу храну и вино, као и колаче. Све смо то и договорили. Кад то није било могуће, мислили смо код куће нешто да поједемо и попијемо, али је онда пријатељица Тара Самболек смислила нешто друго - говоре, међусобно се надопуњавајући, Ивица и Мартина.

Прочитајте још: Едисон је украо патент и рекао: Тесла, ви не разумете амерички смисао за хумор!

Тара је сватове одлучила да смести у њихову будућу спаваћу собу, у кући која је  још увек у фази изградње и која је Ивичино наслеђе од оца. Њима је до венчања у кућу био забрањен улаз па су тек као брачни пар закорачили у собу чији су зидови били панои за романтичне лампице и свеће. Сто је био постављан елегантно и раскошно, с финим комадима порцуланског посуђа, барокним свећњаком и кристалним чашама. Било је то наизглед једноставно венчање, али с низом профињених детаља.

Фото: Депозит

Прочитајте још: Патријарх се следио када је видео како краљ Александар вуче конопац МРТВАЧКОГ ЗВОНА: Било му је јасно шта следи

Иако је то на крају испало венчање баш по њихову укусу, дах пандемије осетио се у ваздуху. Били су тиши него што би били иначе, нису плесали. У соби није било места, у дворишту нису желели да ризикују због полиције. Чак се и Гром, мешанац с плавом краватом, понашао прикладно тренутку. Све је било свечано, како и приличи венчању, а и суздржавање, како приличи пандемији.

Требали су ићи у Опатију, на медени месец који су добили као свадбени поклон. Свадбу нису желели да одложе, али ће Опатија  причекати октобар.