·
·
Коментара: 3
ГОВОР ВОДА
Дете из Шапца није изговарало НИ РЕЧ: Након умивања и испијања СВЕТЕ воде, прво што је рекло било је БОЖЕ, БОЖЕ
Зову је зговор вода, вода која говори, односно говор вода. Није важно како је ко зове, већ је битно да је излечила бројну децу која нису могла да говоре.
Реч је лековитом природном извору на 100 метара испод врха Гледићких планина, изнад рековачког села Жупањевац. Чудновато је и само место на коме се налази, јер извире буквално на врху планине, на надморској висини од 822 метра. Разне легенде везане су не само за овај извор, већ и за остатке цркве Свете Недеље за коју се претпоставља да потиче из 5. века, за значајно археолошко налазиште Град, а посебно за пећине"
Прочитајте још: Кеопсова је најпознатија, али НАЈСТАРИЈА ПИРАМИДА НА СВЕТУ се налази 400 километара ОД БЕОГРАДА (Видео)
Горан сведочи чудима
До говор воде је тешко доћи и када је пут сув, а немогуће у време обилних киша и снегова. Може се прићи из правца Жупањевца, Каленића и Надрља, али искључиво трактором или теренским возилом.
Родитељи деце која не говоре траже трактор да их превезе по опасном путу до извора.
Родитељи деце која не говоре дођу до неког од тих села, а онда затраже помоћ људи који су вољни да их превезу до извора. Да би се прешло око осам километара шумског пута од једног од ова три села до извора, потребно је сат и по до два. Пут је стрм и узан, а када је натопљен кишом и веома опасан. Око 300 метара мора да се препешачи.
Возио је увек мушку децу, никада девојчице.
- Занимљиво је да сам возио само мушку децу, а ниједну девојчицу и знам сигурно да вода помаже - каже Горан Јовановић из Бара.
Воду пију и знатижељни
Прочитајте још: Побио жену, децу, сестру и брата: Петар Велики је био ЗАМЕЊЕН, а на терет му се стављају многа ДЕЛА
Дечака из Књажевца је имао тешку говорну ману. Када су га одвели лекару и када је чуо како говори, лекар је био запрепашћен. Дете из Шапца није изговарало ни реч. Након умивања и испијања воде, прво што је рекло било је: "Боже, Боже".
Воду је освештало седам монаха из Свете Горе.
Горан додаје да је све ове људе он возио и да узима само 1.000 динара колико му је потребно за гориво, јер се од болесних не узима новац. Севап је да им се помогне.
Душан Петровић из Рековца испричао нам је сличну причу. Каже да је, према предању, говор вода освештана још у 15 веку. Освештало ју је седам монаха из Свете Горе који су, бежећи од Турака, боравили на Гледићким и Мојсињским планинама, о чему постоји и запис. Вода је више пута ношена на анализу и увек је бактериолошки и хемијски била потпуно исправна.
Душан Петровић Фото: З.Г.
Када је дете проговорило родитељи су заплакали.
- Многи родитељи чијој је деци вода помогла јавили су ми да су пресрећни и ја сам био затечен када сам возио дете из Апатина које је, када се умило и прекрстило, почело је да говори "Боже, Боже" и родитељима су сузе наврле на очи - истиче Душан.
У близини извора налазе се две пећине у народу познате као велика и мала тамница. Улаз у велику тамницу зна свако, али малу тамницу је ретко ко пронашао. Дугачка је око 16 метара, након којих се нагло сужава тако да је даљи приступ немогућ. Како се за њу везују разне легенде, нико се у скорије време није усуђивао да крочи у њу.
У близини извора су две пећине о којима колају разне занимљиве легенде.
Око говор воде деца су раније обично напасала овце. Док би се остала деца јурила и играла, Ђека, припрост дечачић, обично би седео крај извора или испред пећине. Једног дана му је пришао висок, стасит младић, златасте косе. Позвао га је да пође са њим. Следио га је без много размишљања. Чим је младић закорачио у пећину, у малу тамницу, стене су се незнатно размакле. Када су обојица ушла, младић је дечаку рекао да је анђео Божији и да га је Бог удостојио да види нешто што је ретко ко видео, јер зна да то неће да злоупотреби.
Прочитајте још: АНА није старила, умивала се СУРУТКОМ, косу прала КОПРИВОМ и радила је и нешто НЕЗАМИСЛИВО за Француску
- Онда је анђео чудноватом светлошћу обасјао пут у срце пећине - испричао нам је Бернард Љубас, професор ликовног у једној рековачкој школи који је често објављивао текстове у часопису "Треће око".
Бернард Љубас
У пећини је био ковчег препун злата и сеферина.
Он каже да су, према предању, ишли кроз ходник и дошли до поточића из чијег крака је извирала говор вода. Потом су ушли у просторију у којој су били велики дрвени столови на којима је била украшена царска одећа, као и круна са крстовима, бисерима и драгуљима. У дну просторије био је отворен сандук са пуно великих златника и сеферина.
- Пошто је био сиротињско дете, Ђека је почео да граби златнике и да их трпа у недра, а анђео му је рекао да то не ради, јер то благо није намењено њему веч неком из лозе Немањића, који ће да препороди Србију - прича Бернард.
Када она буде толико пропала, Бог ће се смиловати и дозволити да се врати један Немањић. До тада нико не сме да га дира, рекао му је анђео, дао му један дукат да његови родитељи купе њиву и извео га из пећине. Недељу дана од нестанка, Ђека се ођедном појавио испред запањених дечака који су чували овце. На њихова забринута питања где је био недељу дана, он им је одговорио да је пре сат времена ушао у пећину, а онда је испричао шта му се догодило.
Прочитајте још: Како се насмеје, из зуба му извирује кучина: Деда Живојин отишао у воденицу, а онда је неко ЗАКУЦАО НА ВРАТА
Левчани, који су знали за ову легенду, годинама су безуспешно покушавали да уђу у пећину, али нису успевали да је нађу. Мештанин Сибнице пронашао је улаз у малу тамницу. Био је решен да уђе. Али, чим је закорачио, зачуо је глас који му је рекао да не улази, јер ће да страда. Човек је побегао главом без обзира. Више никоме није пало на памет да је тражи
