· · Komentara: 0
LEGENDE

"Usledila je grobna tišina": Zašto su trojica RUSKIH pilota, koja su letela iz Srbije, poginula NA ISTI NAČIN?

Trojica ruskih pilota, belogardejaca, osnivača avijacije Kraljevine Jugoslavije poginula na isti način u razmaku od sedam godina.

Aeroput.jpg
Foto: Arhiva Novosti

Društvo za vazdušni saobraćaj "Aeroput" osnovano je 17. juna 1927. godine i radilo je do 1948. godine. "Aeroput" je bio među prvih 10 civilnih avio-prevoznika u Evropi i 21. u svetu.

Milutinov hangar
Aerodrom na Bežaniji je svečano otvoren 25. marta 1927. godine, uz veliko narodno veselje i akrobaciju ukupno 25 aviona lovaca tipa "Devoatin". Hangare je projektovao srpski naučnik Milutin Milanković, koji se do tada u inostranstvu već ogledao u izradi sličnih objekata.

Pročitajte još: 1999. otkriveno SVETILIŠTE: Staro je 4.300 godina, a kraj drvenih stubova pronađene su lobanje dece i žena

Među prvim pilotima vodeću ulogu su imala trojica ruskih prekaljenih letača iz Prvog svetskog rata: Vladimir Striževski, Viktor Nikitin i Mihailo Jarošenko.

Važili su za legende.
Nikitin Foto: Wikipedia

Ruski emigranti su prvo leteli u vojnoj avijaciji, pa su  prešli među civilne letače i važili su za najbolje. Striževski je, čak, važio za legendu, jer ne samo što je obučio mnoge mlade pilote, već je testirao 200 novih aviona i imao 4.000 letova.

Čuo se prasak i eksplozija. I svi su zaćutali.

Viktor Mihajlovič Nikitin rođen u Kijevu  pilotirao je tromotorcem avionom "Podgorica" na redovnoj liniji LJubljana - Sušak u utorak 12. septembra 1933. godine, ali nikada nije sleteo.

Poslednji put je viđen kako u šest časova ujutru poleće sa aerodroma u LJubljani koji je bio obavijen maglom. Nepuna dva minuta od poletanja samo su se čuli prasak i eksplozija. Usledila je grobna tišina. Oba člana posade i šest putnika prve su žrtve kompanije "Aeroput" i našeg putničkog vazdušnog saobraćaja.

Dva ista groba
Na zemunskom groblju nalaze se dva ista nadgrobna spomenika, podignuta palim letačima Viktoru Nikitinu i Mihailu Jarošenku. Ispod imena starijeg, Nikitina, ispisanog na ruskom jeziku, starim pravopisom, ispisano je i ime njegovog unuka, pilota Aleksandra Nikitina.
Jarošenka su optuživali da je noć proveo u baru, ali je bilo previše slučajnosti...

Mihailo Simonovič Jarošenko, rođen u Belgorodu, upravljao je modernim "spartanom" starim samo godinu dana i proizvedenom u fabrici "Zmaj" u Zemunu. Iako je bio 15. jul 1936. godine LJubljana je pod maglom. Redovna linija LJubljana - Sušak je, očigledno, baksuzna jer je u isto vreme poleteo i stradao.

Foto: Wikipedia

Javnost je šokirana i smatralo se da je sa 43 godine bio "star". Drugi su govrili da je bio umoran i razdražljiv. Treći da je noć proveo u baru, da je pio i malo spavao... U svakom slučaju, javnost ne veruje u slučajnost.

Smrt treće ruske legende je celu Jugoslaviju ostavila uplakanu i bez reči.

Četiri godine kasnije stradala je i treća legenda, čuveni Vladimir Striževski. On je u jutro 22. avgusta 1940. godine srebrnim dvomotorcem "lokid" rutinski plovio po lepom vremenu na redovnoj liniji iz Zagreba za Split.

Prvo je s posadom prekinuta radio-veza, pa je počelo traganje za letelicom. Raspisana je i nagrada za bilo kakvu informaciju o avionu, posadi i putnicima. Ttragači su otkrili užasnu istinu - na vrhovima Velebita iznad Gospića "lokid" je udario u stene. Smrt je zadesila oba člana posade i svih devet putnika.

Striževski Foto: Wikipedia
Let je bio rutinski, a sa Jadrana je pirkao vetrić. Prvo je prekinuta radio veza, pa je počela potraga, onda je raspisana nagrada...

Striževski je sahranjen na Novom groblju, pored ruske kapele uz vojne počasti.

Pročitajte još: Najvažniji posle TITA: Ranković je ZAPLAKAO samo 6. novembra, a onda je na red došao SLOBA MILOŠEVIĆ

Javnost je ponovo nagađala, jer je bilo gotovo neverovatno da sva trojica iskusnih pilota belogardejaca stradaju baš u Sloveniji i Hrvatskoj. Istočari danas smatraju da je problem bio u niskim merama bezbednosti, kao i da su oni previše sati provodili na nebu, pa su umor i loše vremenske okolnosti bila pogubna kombinacija.

Pošaljite Komentar
Komentari objavljeni na portalu Novosti.rs ne odražavaju stav vlasnika i uredništva, kao ni korisnika portala. Stavovi objavljeni u tekstovima pojedinih autora takođe nisu nužno ni stavovi redakcije, tako da ne snosimo odgovornost za štetu nastalu drugom korisniku ili trećoj osobi zbog kršenja ovih Uslova i pravila komentarisanja. Svaki prekršaj pravila komentarisanja može rezultirati upozorenjem ili zabranom korišćenja. Administratori i redakcija jedini su ovlašćeni za interpretaciju pravila. - Korisnički nalozi vlasništvo su davaoca usluge i svaka zloupotreba istih je kažnjiva - Korisniku se pristup komentarisanju može onemogućiti i bez prethodnog upozorenja. - Administratori zadržavaju pravo cenzurisanja postova što će biti naznačeno u tim postovima. Strogo su zabranjeni: govor mržnje, uvrede na nacionalnoj, rasnoj ili polnoj osnovi i psovke, direktne pretnje drugim korisnicima, autorima novinarskog teksta i/ili članovima redakcije, postavljanje sadržaja i linkova pornografskog, politički ekstremnog, uvredljivog sadržaja, oglašavanje i postavljanje linkova čija svrha nije davanje dodatanih informacija vezanih za tekst . Strogo je zabranjeno i lažno predstavljanje, tj. ostavljanje lažnih podataka u poljima za slanje komentara. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Redakcija Novosti.rs zadržava pravo da ne odobri komentare koji ne poštuju gore navedene uslove.